NASILJE U PORODICI

Nasilje u porodici (poznato i kao nasilje od strane intimnog partnera ili zlostavljanje) nikad nije u redu. Nažalost, mnoge žene i deca su iskusila zlostavljanje. Tokom trudnoće i novog majčinstva, žene su u posebnom osetljivom stanju. Istraživanje pokazuje da više od 30% nasilja u porodici počinje tokom trudnoće, a postojeće zlostavljanje se može pogoršati tokom trudnoće ili nakon porođaja (NHS-UK).

Šta je nasilje u porodici?

Nasilje u porodici može biti urađeno od bilo koga, ali su najčešće muškarci ti koji vrše zlostavljanje nad ženama i decom. Međutim, česta je verovatnoća da će i majke, koliko i očevi na Kosovu (iako ne tako teško fizičko zlostavljanje), vršiti nasilje nad mlađom decom na Kosovu.

Zlostavljanje se može desiti na više načina: fizičko, seksualno, emocionalno ili psihičko nasilje.

Na primer, partner koji zlostavlja može izazvati emotivnu bol koristeći pogrdne nazive ili stalno vas okrivljujući za nešto što niste uradili. Zlostavljač može pokušati da kontroliše vaše ponašanje tako što vam ne dozvoljava da posetite svoju porodicu i prijatelje ili tako što vam stalno govori šta biste trebali raditi. Emotivno zlostavljanje može dovesti do toga da se osećate uplašeno ili depresivno, jedete nezdravu hranu ili pokupite loše navike kao što su pušenje ili piće.

Partner koji zlostavlja može pokušati da vam nanese telesne povrede. Ovo fizičko zlostavljanje može obuhvatiti udarce, šamare, šutiranje, davljenje, guranje ili čak i čupanje kose. Ponekad, takav zlostavljač može ciljati stomak tokom trudnoće. Ovakvo nasilje vam može samo naškoditi ali može dovesti vašu nerođenu bebu u veliku opasnost.

Seksualno zlostavljanje obuhvata prisilan seks (seksualni čin bez saglasnosti) i seksualno maltretiranje.

Kako znate da li se u vezi u kojoj postoji zlostavljanje?

Uobičajeno je da se parovi svađaju s vremena na vreme. Ali nasilje i emotivno zlostavljanje se razlikuju od manjih sukoba parova. Pitajte sebe:

• Da li me partner uvek omalovažava i čini da se osećam loše zbog sebe?
• Da li je moj partner prouzrokovao povredu na mom telu?
• Da li partner preti meni, mojoj bebi, mojoj deci ili samom sebi?
• Da li partner baca krivicu na mene za njegove aktivnosti? Da li mi govori da je moja krivica što me je udario?
• Da li moj partner postaje nasilniji kako vreme prolazi?
• Da li je moj partner obećao da me nikad više neće udariti ali opet to radi?

Ukoliko ste odgovorili sa „Da“ na bilo koje od ovih pitanja, možda ste u nezdravoj vezi.

Izvor: March of Dimes

Koliko je uobičajeno nasilje u porodici na Kosovu?

Nažalost jako je uobičajeno na Kosovu:

• Preko 40% žena (i manje od 10% muškaraca) je reklo da su pretrpeli nasilje u porodici tokom 2015. godine (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’).
• Troje od petoro dece ispod dve godine starosti se suočava sa psihološkom agresijom ili fizičkim kažnjavanjem na Kosovu. Odnos je sličan za decu do 14 godina starosti. (Kosovska Agencija za statistiku 2014, „Istraživanje višestrukih pokazatelja Kosova 2013 – 2014“).

Uprkos tome što mnogo ljudi sa Kosova veruje da je nasilje u porodici sramno ponašanje, ono je „normalno“ na Kosovu, što znači da je prihvatljivo i/ili se previđa. Na primer, jedna od tri žene (starosti između 15 ’ 49 godina) veruje da je opravdano da muž udari ženu barem u nekoj od ovih situacija: (1) ukoliko izlazi bez da mu se javi, (2) zapostavlja decu, (3) svađa se sa njim, (4) odbija seks sa njim, (5) izgori hranu. Što su ljudi siromašniji i manje obrazovani na Kosovu, veća je verovatnoća da će nasilje u porodici biti prihvaćeno. Za žene koje nemaju formalno obrazovanje, stepen prihvatljivosti nasilja u porodici je skoro 80%. (Kosovska Agencija za statistiku 2014, „Istraživanje višestrukih pokazatelja Kosova 2013 – 2014“).

Nasilje u porodici tokom trudnoće

Da li je zlostavljanje opasno za moju nerođenu bebu?

Da, opasno je, posebno ukoliko vas udara u stomak. Prema istraživanju Svetske Zdravstvene Organizacije, nasilje u porodici je povezano sa većim stepenom pobačaja (kada vaša beba umre pre 20 nedelje trudnoće), malom težinom beba prilikom porođaja (bebe koje imaju manje od 2,5 kg) i prevremenog rođenja (bebe koje su rođene pre 37 nedelje trudnoće) što izaziva brojne kratkoročne i dugoročne zdravstvene rizike za bebu. Nasilje u porodicu može takođe izazvati i povrede ili smrt još nerođene bebe.

Kako nasilje u porodice utiče na trudnicu?

Osim što je opasno za vašu bebu, nasilje u porodici tokom trudnoće je opasno za majku. Osim fizičkih povreda, trudnice koje su predmet zlostavljanja suočavaju se sa „većim nivoom depresije, straha i stresa kao i pokušajima samoubistva, nedostatak povezanosti sa detetom i niskom stopom dojenja.”

„Zlostavljanje od strane intimnog partnera tokom trudnoće je značajno povezano sa brojnim štetnim zdravstvenim ponašanjima tokom trudnoće, uključujući pušenje, alkohol i zloupotrebu supstanci, i kašnjenja tokom prenatalne nege.“ (Svetska Zdravstvena Organizacija, „Nasilje od strane intimnog partnera tokom trudnoće; Informativni list“)

Šta može biti uzrok zlostavljanju tokom trudnoće?

Za mnoge porodice, trudnoća može prouzrokovati osećanje stresa, što je normalno. Ali nije u redu da vaš partner reaguje nasilno na stres. Neki partneri postaju nasilni tokom trudnoće zato što osećaju:

• Uznemirenost zbog toga što trudnoća nije bila planirana.
• Stres zbog pomisli o finansijskoj podršci za prvu bebu ili ostale bebe.
• Ljubomoru zbog toga što vaša pažnja može biti podeljena između partnera i bebe ili nove veze.

Nasilje u porodice nakon porođaja

Nasilje nad ženama

Ukoliko žena iskusi zlostavljanje tokom trudnoće, najverovatnije će se zlostavljanje nastaviti nakon što se beba rodi. Posledice takvog nasilja za ženu obuhvataju telesne povrede, doživotnu nepokretnost, pa čak i smrt bilo od ruke počinioca ili svoje ruke (samoubistvo). Žrtve nasilja u porodici će najverovatnije više patiti od anksioznosti, depresije i postporođajne depresije i straha. Ovo im može uveliko otežati pravilnu negu dece ili sebe. Na Kosovu, 80% žena koje su iskusile nasilje u porodici je reklo da su imale zdravstvene probleme koji su direktna posledica nasilja. (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’)

Nasilje nad decom

Ukoliko je žena žrtva nasilja u porodici, verovatno će i njeno dete biti meta nasilja. Prema BabyCenter.com, „Istraživanje pokazuje da se nasilje nad decom vrši negde između jedne trećine do više od tri četvrtine porodica u kojima je jedan od partnera zlostavljan. Čak iako dete nije neposredno zlostavljano, istraživanja pokazuju da deca koja su svedoci zlostavljanja jednog odraslog od strane drugog kod kuće su pod rizikom da i sama postanu nasilna ili da stupe u nasilnu vezi kada jednom odrastu. Ona su takođe pod visokim rizikom od depresije i mnogih drugih psiholoških i problema u ponašanju.“ (pogledajte https://www.babycenter.com/0_domestic-violence-during-pregnancy_1356253.bc?showAll=true)

„Istraživanja su pokazala da izlaganje dece nasilnoj disciplini ima štetne posledice, koje se kreću od neposrednog uticaja do dugoročnih ozleda koje deca nose sa sobom u život odraslih. Nasilje ugrožava razvoj deteta, sposobnosti učenja i učinka u školi; ono sprečava pozitivne odnose, izaziva nizak osećaj samopoštovanja, emotivni bol i depresiju; i ponekad vodi i ka preuzimanju rizika i nanošenju povreda samom sebi.“ (Kosovska Agencija za statistiku 2014, „Istraživanje višestrukih pokazatelja Kosova 2013 – 2014“).

„Istraživanje MŽK iz 2008. godine je pronašlo da je manja verovatnoža da će ispitanici koji su doživeli nasilje kao deca imati univerzitetsku diplomu za razliku od onih koji nisu pretrpeli nasilje; veća je verovatnoća da budu nezaposleni i imali su manji iznos prihoda u domaćinstvu. Štaviše, ispitanici koji su doživeli nasilje rano u detinjstvu bili su skloniji da dožive nasilje i kasnije u životu.“ (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’)

Danas, manje ljudi sa Kosova veruje da je šamaranje deteta prihvatljiv način vaspitavanja, ali i dalje jedna trećina veruje da je to u redu. Žene će dvaput češće vikati na decu ili ih udariti od muškaraca kao način vaspitanja. Ovo naglašava činjenicu da nisu samo muškarci ti koji sprovode nasilje nad decom. (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’). Ovo može biti rezultat sopstvenog iskustva žrtve zlostavljanja i dodatnog pritiska majčinstva zato što se one najviše bave stalnom i zahtevnom negom male dece. Muškarci, međutim, obično izazivaju mnogo ozbiljnije nasilje nad decom nego nad ženama.

Šta možete uraditi ukoliko vi ili neko koga poznajete pati od nasilja u porodici na Kosovu?

Ne postoji opravdanje za nasilje u porodice. Nikad.

Stavovi i odgovori na nasilje u porodici se polako popravljaju na Kosovu. Policija i sudovi su bolje obučeni da reaguju, a čini se i da Zaštitnici žrtava, Centri za socijalni rad i skloništa bolje rade svoj posao u vezi sa ovim velikim problemom.

Šta biste trebali uraditi ukoliko ste vi ili neko koga poznajete žrtva nasilja u porodici?

Ukoliko iskusite ili ste svedok nasilja u porodici, podstičemo vas da pozovete policiju, posebno ukoliko se radi o hitnom slučaju. Takođe možete pozvati besplatan telefonski broj za pomoć: 0800 11112. Njime upravlja Divizija za zaštitnike žrtava i advokatsku upravu pri Kancelariji javnog tužioca Kosova. Ljudi koji odgovaraju na telefon, pomažu žrtvama nasilja u porodici ili ljudima koji izveštavaju o tom nasilju sa informacijama i kontakt brojevima.

Imajte na umu da prema kosovskom zakonu “neprijavljivanje zlostavljanja deteta ili nasilja u porodici je krivični prekršaj i svako ko propusti da prijavi krivični prekršaj koji se događa unutar porodične veze može biti krivično gonjen.” (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’, pogledajte član 385, Neprijavljivanje pripreme krivičnih dela, stav 3).

Koja su vaša zakonska prava?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a “Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici.”

Kosovskom Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici, dela nasilja u porodici su definisana kao namerna dela ili postupci koje jedno lice izvrši nad drugim licem sa kojim je u porodičnoj vezi. Ova dela uključuju ali nisu ograničena na:

a) korišćenje fizičke ili psihičke prinude; b) nanošenje ili pretnja da će naneti fizičku ili psihičku bol nekom članu porodice; c) izazivanje osećaja straha ili ugrožavanje dostojanstva; d) fizički napad; e) vređanje, zlostavljanje, nazivanje pogrdnim imenima i drugi oblici grubog uznemiravanja; f) stalno ponavljanje ponašanja sa ciljem da se ponizi drugo lice; g) seksualni odnosi bez saglasnosti; h) protivzakonito ograničavanje slobode kretanja drugog lica; i) oštećivanje ili uništavanje imovine drugog člana porodice; j) dovođenje drugog lica u situaciju da se ono boji za svoje fizičko, emocionalno ili ekonomsko stanje; k) ulaženje ili isterivanje drugog člana porodice iz zajedničkog stana uz korišćenje nasilja; l) otmica. (Zakon br. 03/L-182 o zaštiti od nasilja u porodici, 2010, dostupan na: [http://www.assembly- kosova.org/common/docs/ligjet/2010-182-eng.pdf](http://www.assembly- kosova.org/common/docs/ligjet/2010-182-eng.pdf).)

Član 2, stav 1.2.

Zakon o zaštiti od nasilja u porodici predviđa niz pravnih mera koje za cilj imaju pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici. U zakonu su definisani pojmovi kao što su nasilje u porodici i porodični odnosi i dato je objašnjenje koje vrste mera i naloga za zaštitu postoje kao i koji su postupci predviđeni za njihovo dobijanje.

Kako zakon štiti vas i/ili vašu decu od nasilja u porodici?
Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Mere zaštite su mere koje sud ili policija izriču kako bi se pružila zaštita licu koje je izloženo nasilju menjanjem okolnosti koje mogu dozvoliti nasilniku da počini više dela nasilja. Mere zaštite mogu ograničiti počinioce da posećuju svoja mesta stanovanja i mogu im zabraniti da viđaju svoju decu, pored drugih mera. Ove mere se izriču za vreme trajanja naloga o zaštiti. Kada se mere zaštite završe, one više ne utiču na imovinska prava ili na pravo na starateljstvo počinioca.

Opštinski sud može izdati naloge za zaštitu ili naloge za hitnu zaštitu koji obuhvataju jednu ili više zaštitnih mera. Kosovska policija može da izda naloge za privremenu hitnu zaštitu koji sadrže samo neke zaštitne mere.

Zahtev za meru zaštite može biti podnet od strane:

• Žrtve nasilja u porodici;
• Ovlašćenog predstavnika žrtve;
• Advokata žrtve (uz saglasnost zaštićene strane);
• Predstavnika centra za socijalni rad opštine u kojoj žrtva stalno ili privremeno boravi, ukoliko se radi o žrtvi maloletniku;
• NVO koja je upoznata sa porodičnom situacijom žrtve.

Kosovska policija je takođe dužna da obezbedi da se počinilac pridržava mera zaštite. Kršenje mere zaštite je krivično delo i počinilac će biti kažnjen i osuđen na zatvor.

Koje su obaveze policije? Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Kosovska policija je u obavezi da reaguje na svaku prijavu dela ili pretnji izvršenja dela nasilja u porodici ili na svako kršenje naloga za zaštitu, naloga za hitnu zaštitu ili naloga za privremenu zaštitu, bez obzira ko je delo prijavio. Policija priprema izveštaj o incidentu bez obzira na to da li je krivično delo počinjeno ili da li je izvršeno hapšenje i primerak istog dostavlja žrtvi ili pravnom zastupniku.

Pored izdavanja naloga za privremenu zaštitu, Kosovska policija dužna je da primenjuje razumne mere zaštite žrtava nasilja u porodici i da spreči dalje nasilje, što obuhvata sledeće:

• da otvori posebnu telefonsku liniju za prijavljivanje slučajeva nasilja u porodici;
• da žrtvi ili pravnom zastupniku žrtve omogući zvaničan kontakt sa policijskim službenikom koji vodi istragu u slučaju kada je žrtvi potrebna dodatna pomoć; u slučaju da službenik policije koji vodi istragu nije dostupan, drugi službenik je dužan da žrtvi pruži pomoć;
• da obavesti žrtvu, pravnog zastupnika ili advokata žrtve o pravima koja žrtva ima prema Zakonu protiv nasilju u porodici, uključujući pravo da traži izdavanje naloga za privremenu hitnu zaštitu;
• da obavesti žrtvu o pravnoj, pomoći psihologa i drugoj pomoći koju mogu pružiti institucije vlasti, kao i o pomoći mreže registrovanih NVO;
• da obavesti relevantne pružaoce usluga o slučaju nasilja u porodici i da omogući stupanje u kontakt sa žrtvom, na zahtev žrtve;
• da obezbedi prevoz za žrtvu i, kada je to potrebno, za lica koja žrtva izdržava: • odgovarajuće medicinske ustanove radi medicinske intervencije ili lekarskog pregleda; • prihvatilišta ili drugog prikladnog sigurnog mesta, na zahtev žrtve;
• da pruži zaštitu licu koje prijavi slučaj, ukoliko je potrebno, u skladu sa važećim zakonskim obavezama u pogledu zaštite svedoka;
• da udalji počinioca od boravišta ili prebivališta žrtve ili dela istog (u kontekstu mere zaštite udaljenjem iz stana, kuće ili drugog stambenog prostora).

Pored toga, policija mora bez odlaganja da prijavi slučaj centru za socijalni rad opštine u kojoj lice ima prebivalište ili boravište u slučaju:

• da je žrtva lice mlađe od 18 godina ili lice koje nije sposobno da postupa samostalno;
• da su dela nasilja u porodici toliko teška da se odražavaju na bezbednost ili sigurnost lica mlađeg od 18 godina ili lica koje nije sposobno da postupa samostalno i koje stanuje gde i počinilac.

Šta je prihvatilište i koje usluge pruža? Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Prihvatilište je bezbedno mesto gde žrtve nasilja u porodici i njihova deca mogu privremeno boraviti i gde im je pružena zaštita i druge usluge. Trenutno postoje prihvatilišta u Gjakova/Đakovici, Gjilan/Gnjilanu, Mitrovicë/Mitrovici, Pejë/Peći i Prishtinë/Prištini u kojima borave žrtve iz svih zajednica širom Kosova.

Žrtve u prihvatilištu mogu ostati šest meseci. Ovaj boravak se može produžiti uz saglasnost Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu.

U prihvatilištu su u pravilu žrtvama obezbeđeni smeštaj, hrana, odeća, savetovanje (od strane psihologa i pravnika), pomoć lekara, strukovna obuka (strani jezici, računarstvo, Internet, čitanje i pisanje, šivenje, kulinarstvo, frizerski poslovi, krojenje), zdravstvena edukacija, usluge traženja zaposlenja i aktivnosti za decu (muzika, crtanje, ples) i druge usluge. Prihvatilište obilaze patrole policije i ima i brojne druge mere bezbednosti.

Pojedina prihvatilišta takođe doprinose sprečavanju nasilja u porodici organizovanjem aktivnosti za poboljšanje informisanosti i poseta stanovništvu u ruralnim područjima. Pojedina prihvatilišta su takođe angažovana na monitoringu i predlaganju zakonskog i strategijskog okvira na Kosovu koji je adekvatno finansiran i kojim se štite žrtve nasilja u porodici. Druga organizuju redovne posete žrtvama, nakon njihovog povratka svojim porodicama ili nakon što se osamostale.

Kako mogu pomoći prijatelju ili članu porodice koji je žrtva nasilja u porodici?

• Razgovarajte sa zlostavljanom osobom i pitajte je kako joj možete pomoći. Ukoliko je dovoljno stara, ohrabrite je da potraži pomoć i savet. Podsetite je da nije njena krivica. Niko ne zaslužuje da bude zlostavljan.
• Nemojte osuđivati i nemojte govoriti žrtvi šta da radi. Saslušajte i verujte u ono što govori. Budite strpljivi.
• Često, žrtve nasilja u porodici su izolovane i bez pomoći. Pomozite joj da ostvari i održi spoljašnje kontakte.
• Pomozite njoj i njenoj deci da ostanu bezbedni. Razgovarajte sa njom o tome šta može uraditi i podstaknite je da sama dođe do rešenja.
• Pozovite besplatni telefon za pomoć 0800 11112 kako biste dobili više informacija o tome šta može biti urađeno. Ovo može biti bezbednije nego pokušavati da direktno intervenišete, što može biti opasno i za vas i za žrtvu. Ukoliko se plašite od odmazde, izbrišite istoriju poziva sa svog telefona nakon tih poziva.

Za dodatne informacije

• Pozovite pomoć na besplatni broj: 0800 11112 kojim upravljaju Zaštitnici žrtava i Advokatska uprava pri Tužilaštvu Kosova za više informacija i kontakt brojeve.
• Pronaći ćete adresu, email i brojeve telefona svih javnih institucija (kao što su Zaštitnici žrtava), sigurne kuće i NVO-i koji rade na pitanjima u vezi sa nasiljem u porodici u svakoj opštini na Kosovu na stranicama od 24-54 OEBS-ovog „Priručnika za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“.
• Mreža žena Kosova je upoznata sa uslugama, zaštitom i promovisanjem prava žena i devojčica na Kosovu od 1996. Njihov izveštaj „Nema više izgovora“ možete pročitati ovde.

• Share:
• Facebook
• Twitter

Category: Teškoće