Šta možete uraditi ukoliko vi ili neko koga poznajete pati od nasilja u porodici na Kosovu?

Ne postoji opravdanje za nasilje u porodice. Nikad!

Stavovi i odgovori na nasilje u porodici se polako popravljaju na Kosovu. Policija i sudovi su bolje obučeni da reaguju a čini se i da Zaštitnici žrtava, Centri za socijalni rad i skloništa bolje rade svoj posao u vezi sa ovim velikim problemom.

Šta biste trebali uraditi ukoliko ste vi ili neko koga poznajete žrtva nasilja u porodici?

Ukoliko iskusite ili ste svedok nasilja u porodici, podstičemo vas da pozovete policiju, posebno ukoliko se radi o hitnom slučaju. Takođe možete pozvati besplatan telefonski broj za pomoć: 0800 11112. Njime upravlja Divizija za zaštitnike žrtava i advokatsku upravu pri Kancelariji javnog tužioca Kosova. Ljudi koji odgovaraju na telefon, pomažu žrtvama nasilja u porodici ili ljudima koji izveštavaju o tom nasilju sa informacijama i kontakt brojevima.

Imajte na umu da prema kosovskom zakonu „neprijavljivanje zlostavljanja deteta ili nasilja u porodici je krivični prekršaj i svako ko propusti da prijavi krivični prekršaj koji se događa unutar porodične veze može biti krivično gonjen.“ (Mreža žena Kosova 2015, ‘Nema više opravdanja’, pogledajte član 385, Neprijavljivanje pripreme krivičnih dela, stav 3).

Koja su vaša zakonska prava?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

U kosovskom Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici, dela nasilja u porodici su definisana kao namerna dela ili postupci koje jedno lice izvrši nad drugim licem sa kojim je u porodičnoj vezi. Ova dela uključuju ali nisu ograničena na: a) korišćenje fizičke ili psihičke prinude; b) nanošenje ili pretnja da će naneti fizičku ili psihičku bol nekom članu porodice; c) izazivanje osećaja straha ili ugrožavanje dostojanstva, d) fizički napad, e) vređanje, zlostavljanje, nazivanje pogrdnim imenima i drugi oblici grubog uznemiravanja; f) stalno ponavljanje ponašanja sa ciljem da se ponizi drugo lice; g) seksualni odnosi bez saglasnosti; h) protivzakonito ograničavanje slobode kretanja drugog lica; i) oštećivanje ili uništavanje imovine drugog člana porodice; j) dovođenje drugog lica u situaciju da se ono boji za svoje fizičko, emocionalno ili ekonomsko stanje; k) ulaganje ili isterivanje drugog člana porodice iz zajedničkog stana uz korišćenje nasilja; i l) otmica. (Zakon br. 03/L-182 o zaštiti od nasilja u porodici, 2010, dostupan na: http://www.assembly- kosova.org/common/docs/ligjet/2010-182-eng.pdf.

član 2, stav 1.2.)

Zakon o zaštiti od nasilja u porodici predviđa niz pravnih mera koje za cilj imaju pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici. U zakonu su definisani pojmovi kao što su nasilje u porodici i porodični odnosi i dato je objašnjenje koje vrste mera i naloga za zaštitu postoje kao i koji su postupci predviđeni za njihovo dobijanje.

Kako zakon štiti vas i/ili vašu decu od nasilja u porodici?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Mere zaštite su mere koje sud ili policija izriču kako bi se pružila zaštita licu koje je izloženo nasilju menjanjem okolnosti koje mogu dozvoliti nasilniku da počini više dela nasilja. Mere zaštite mogu ograničiti počinioce da posećuju svoja mesta stanovanja i mogu im zabraniti da viđaju svoju decu, pored drugih mera. Ove mere se izriču za vreme trajanja naloga o zaštiti. Kada se mere zaštite završe, one više ne utiču na imovinska prava ili na pravo na starateljstvo počinioca.

Opštinski sud može izdati naloge za zaštitu ili naloge za hitnu zaštitu koji obuhvataju jednu ili više zaštitnih mera. Kosovska policija može da izda naloge za privremenu hitnu zaštitu koji sadrže samo neke zaštitne mere.

Zahtev za meru zaštite može biti podnet od strane:

• Žrtve nasilja u porodici;
• Ovlašćenog predstavnika žrtve;
• Advokata žrtve (uz saglasnost zaštićene strane);
• Predstavnika centra za socijalni rad opštine u kojoj žrtva stalno ili privremeno boravi, ukoliko se radi o žrtvi maloletniku;
• Nevladine organizacije (NVO) koja je upoznata sa porodičnom situacijom žrtve.

Kosovska policija je takođe dužna da obezbedi da se počinilac pridržava mera zaštite. Kršenje mere zaštite je krivično delo i počinilac će biti kažnjen i osuđen na zatvor.

Kako biste pročitali ceo izveštaj OEBS-a pod nazivom ‘Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici’ posetite stranicu http://www.osce.org/kosovo/88708?download=true

Koje su obaveze policije?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a ‘Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici’

Kosovska policija je u obavezi da reaguje na svaku prijavu dela ili pretnji izvršenja dela nasilja u porodici ili na svako kršenje naloga za zaštitu, naloga za hitnu zaštitu ili naloga za privremenu zaštitu, bez obzira ko je delo prijavio. Policija priprema izveštaj o incidentu bez obzira na to da li je krivično delo počinjeno ili da li je izvršeno hapšenje i primerak istog dostavlja žrtvi ili pravnom zastupniku.

Pored izdavanja naloga za privremenu zaštitu, Kosovska policija dužna je da primenjuje razumne mere zaštite žrtava nasilja u porodici i da spreči dalje nasilje, što obuhvata sledeće:

• da otvori posebnu telefonsku liniju za prijavljivanje slučajeva nasilja u porodici;
• da žrtvi ili pravnom zastupniku žrtve omogući zvaničan kontakt sa policijskim službenikom koji vodi istragu u slučaju kada je žrtvi potrebna dodatna pomoć; u slučaju da službenik policije koji vodi istragu nije dostupan, drugi službenik je dužan da žrtvi pruži pomoć;
• da obavesti žrtvu, pravnog zastupnika ili advokata žrtve o pravima koja žrtva ima prema Zakonu protiv nasilju u porodici, uključujući pravo da traži izdavanje naloga za privremenu hitnu zaštitu;
• da obavesti žrtvu o pravnoj, pomoći psihologa i drugoj pomoći koju mogu pružiti institucije vlasti, kao i o pomoći mreže registrovanih NVO;
• da obavesti relevantne pružaoce usluga o slučaju nasilja u porodici i da omogući stupanje u kontakt sa žrtvom, na zahtev žrtve;
• da obezbedi prevoz za žrtvu i, kada je to potrebno, za lica koja žrtva izdržava.

Kako možete pomoći žrtvi nasilja u porodici na Kosovu?

Stavovi i odgovori na nasilje u porodici se polako popravljaju na Kosovu. Policija i sudovi su bolje obučeni da reaguju, a čini se i da zaštitnici žrtava, Centri za socijalni rad i skloništa bolje rade svoj posao u vezi sa ovim velikim problemom.

Šta biste trebali uraditi ukoliko ste vi ili neko koga poznajete žrtva nasilja u porodici?

Ukoliko iskusite ili ste svedok nasilja u porodici, podstičemo vas da pozovete policiju, posebno ukoliko se radi o hitnom slučaju. Takođe, možete pozvati besplatan telefonski broj za pomoć: 0800 11112. Njime upravlja Divizija za zaštitnike žrtava i advokatsku upravu pri Kancelariji javnog tužioca Kosova. Ljudi koji odgovaraju na telefon, pomažu žrtvama nasilja u porodici ili ljudima koji izveštavaju o tom nasilju sa informacijama i kontakt brojevima.

Koja su vaša zakonska prava?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

U kosovskom Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici, dela nasilja u porodici su definisana kao namerna dela ili postupci koje jedno lice izvrši nad drugim licem sa kojim je u porodičnoj vezi. Ova dela uključuju ali nisu ograničena na: a) korišćenje fizičke ili psihičke prinude; b) nanošenje ili pretnja da će naneti fizičku ili psihičku bol nekom članu porodice; c) izazivanje osećaja straha ili ugrožavanje dostojanstva, d) fizički napad, e) vređanje, zlostavljanje, nazivanje pogrdnim imenima i drugi oblici grubog uznemiravanja; f) stalno ponavljanje ponašanja sa ciljem da se ponizi drugo lice; g) seksualni odnosi bez saglasnosti; h) protivzakonito ograničavanje slobode kretanja drugog lica; i) oštećivanje ili uništavanje imovine drugog člana porodice; j) dovođenje drugog lica u situaciju da se ono boji za svoje fizičko, emocionalno ili ekonomsko stanje; k) ulaganje ili isterivanje drugog člana porodice iz zajedničkog stana uz korišćenje nasilja; i l) otmica.

Zakon o zaštiti od nasilja u porodici predviđa niz pravnih mera koje za cilj imaju pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici. U zakonu su definisani pojmovi kao što su nasilje u porodici i porodični odnosi i dato je objašnjenje koje vrste mera i naloga za zaštitu postoje kao i koji su postupci predviđeni za njihovo dobijanje.

Kako zakon štiti vas i/ili vašu decu od nasilja u porodici?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Mere zaštite su mere koje sud ili policija izriču kako bi se pružila zaštita licu koje je izloženo nasilju menjanjem okolnosti koje mogu dozvoliti nasilniku da počini više dela nasilja. Mere zaštite mogu ograničiti počinioce da posećuju svoja mesta stanovanja i mogu im zabraniti da viđaju svoju decu, pored drugih mera. Ove mere se izriču za vreme trajanja naloga o zaštiti. Kada se mere zaštite završe, one više ne utiču na imovinska prava ili na pravo na starateljstvo počinioca.

Opštinski sud može izdati naloge za zaštitu ili naloge za hitnu zaštitu koji obuhvataju jednu ili više zaštitnih mera. Kosovska policija može da izda naloge za privremenu hitnu zaštitu koji sadrže samo neke zaštitne mere.

Zahtev za meru zaštite može biti podnet od strane:

• Žrtve nasilja u porodici;
• Ovlašćenog predstavnika žrtve;
• Advokata žrtve (uz saglasnost zaštićene strane);
• Predstavnika centra za socijalni rad opštine u kojoj žrtva stalno ili privremeno boravi, ukoliko se radi o žrtvi maloletniku;
• Nevladine organizacije (NVO) koja je upoznata sa porodičnom situacijom žrtve.

Kosovska policija je takođe dužna da obezbedi da se počinilac pridržava mera zaštite. Kršenje mere zaštite je krivično delo i počinilac će biti kažnjen i osuđen na zatvor.

Kako biste pročitali ceo izveštaj OEBS-a pod nazivom ‘Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici’ posetite stranicu http://www.osce.org/kosovo/88708?download=true

Koje su obaveze policije?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a ‘Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici’

Kosovska policija je u obavezi da reaguje na svaku prijavu dela ili pretnji izvršenja dela nasilja u porodici ili na svako kršenje naloga za zaštitu, naloga za hitnu zaštitu ili naloga za privremenu zaštitu, bez obzira ko je delo prijavio. Policija priprema izveštaj o incidentu bez obzira na to da li je krivično delo počinjeno ili da li je izvršeno hapšenje i primerak istog dostavlja žrtvi ili pravnom zastupniku.

Pored izdavanja naloga za privremenu zaštitu, Kosovska policija dužna je da primenjuje razumne mere zaštite žrtava nasilja u porodici i da spreči dalje nasilje, što obuhvata sledeće:

• da otvori posebnu telefonsku liniju za prijavljivanje slučajeva nasilja u porodici;
• da žrtvi ili pravnom zastupniku žrtve omogući zvaničan kontakt sa policijskim službenikom koji vodi istragu u slučaju kada je žrtvi potrebna dodatna pomoć; u slučaju da službenik policije koji vodi istragu nije dostupan, drugi službenik je dužan da žrtvi pruži pomoć;
• da obavesti žrtvu, pravnog zastupnika ili advokata žrtve o pravima koja žrtva ima prema Zakonu protiv nasilju u porodici, uključujući pravo da traži izdavanje naloga za privremenu hitnu zaštitu;
• da obavesti žrtvu o pravnoj, pomoći psihologa i drugoj pomoći koju mogu pružiti institucije vlasti, kao i o pomoći mreže registrovanih NVO;
• da obavesti relevantne pružaoce usluga o slučaju nasilja u porodici i da omogući stupanje u kontakt sa žrtvom, na zahtev žrtve;
• da obezbedi prevoz za žrtvu i, kada je to potrebno, za lica koja žrtva izdržava.

Šta je prihvatilište i koje usluge pruža?

Materijal pripremljen od strane OEBS-a „Priručnik za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“

Prihvatilište je bezbedno mesto gde žrtve nasilja u porodici i njihova deca mogu privremeno boraviti i gde im je pružena zaštita i druge usluge. Trenutno postoje prihvatilišta u Gjakova/Đakovici, Gjilan/Gnjilanu, Mitrovicë/Mitrovici, Pejë/Peći i Prishtinë/Prištini u kojima borave žrtve iz svih zajednica širom Kosova.

Žrtve u prihvatilištu mogu ostati šest meseci. Ovaj boravak se može produžiti uz saglasnost Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu.

U prihvatilištu su u pravilu žrtvama obezbeđeni smeštaj, hrana, odeća, savetovanje (od strane psihologa i pravnika), pomoć lekara, strukovna obuka (strani jezici, računarstvo, Internet, čitanje i pisanje, šivenje, kulinarstvo, frizerski poslovi, krojenje), zdravstvena edukacija, usluge traženja zaposlenja i aktivnosti za decu (muzika, crtanje, ples) i druge usluge. Prihvatilište obilaze patrole policije i ima i brojne druge mere bezbednosti.

Pojedina prihvatilišta takođe doprinose sprečavanju nasilja u porodici organizovanjem aktivnosti za poboljšanje informisanosti i poseta stanovništvu u ruralnim područjima. Pojedina prihvatilišta su takođe angažovana na monitoringu i predlaganju zakonskog i strategijskog okvira na Kosovu koji je adekvatno finansiran i kojim se štite žrtve nasilja u porodici. Druga organizuju redovne posete žrtvama, nakon njihovog povratka svojim porodicama ili nakon što se osamostale.

Kako mogu pomoći prijatelju ili članu porodice koji je žrtva nasilja u porodici?

• Razgovarajte sa zlostavljanom osobom i pitajte je kako joj možete pomoći. Ukoliko je dovoljno stara, ohrabrite je da potraži pomoć i savet. Podsetite je da nije njena krivica. Niko ne zaslužuje da bude zlostavljan.
• Nemojte osuđivati i nemojte govoriti žrtvi šta da radi. Saslušajte i verujte u ono što govori. Budite strpljivi.
• Često, žrtve nasilja u porodici su izolovane i bez pomoći. Pomozite joj da ostvari i održi spoljašnje kontakte.
• Pomozite njoj i njenoj deci da ostanu bezbedni. Razgovarajte sa njom o tome šta može uraditi i podstaknite je da sama dođe do rešenja.
• Pozovite besplatni telefon za pomoć 0800 11112 kako biste dobili više informacija o tome šta može biti urađeno. Ovo može biti bezbednije nego pokušavati da direktno intervenišete, što može biti opasno i za vas i za žrtvu. Ukoliko se plašite od odmazde, izbrišite istoriju poziva sa svog telefona nakon tih poziva.

Za dodatne informacije

• Pozovite pomoć na besplatni broj: 0800 11112 kojim upravljaju Zaštitnici žrtava i Advokatska uprava pri Tužilaštvu Kosova za više informacija i kontakt brojeve.
• Pronaći ćete adresu, email i brojeve telefona svih javnih institucija (kao što su Zaštitnici žrtava), sigurne kuće i NVO-i koji rade na pitanjima u vezi sa nasiljem u porodici u svakoj opštini na Kosovu na stranicama OEBS-ovog „Priručnika za pomoć i savete žrtvama nasilja u porodici“.
• Mreža žena Kosova je upoznata sa uslugama, zaštitom i promovisanjem prava žena i devojčica na Kosovu od 1996. Njihov izveštaj „Nema više izgovora“ možete pročitati ovde.

• Share:
• Facebook
• Twitter